Zadnje teme
» Prodajem sadnice: Paulovnije (Elongat), kupine (Loh Nes), ma
Čet Avg 03 2017, 20:03 od benson

» Sadnice kupine i maline
Uto Mar 14 2017, 01:17 od benson

» Posjeta forumu
Pon Mar 13 2017, 11:01 od tanica

» Lozni kalemovi u ponudi stone i vinske sorte grožđa
Čet Feb 23 2017, 00:20 od benson

» Kako da postavim fotografiju na forumu
Pet Maj 15 2015, 18:59 od tanica

» Naziv biljaka
Čet Maj 07 2015, 06:32 od tanica

» Dragim cvjetojubcima
Sre Mar 18 2015, 18:30 od Dina

» čuvarkuća - sempervivum
Pet Jul 11 2014, 20:03 od maximilijan

» jestivo cvijece
Sub Mar 22 2014, 16:18 od kelta

Socijalna tabla
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Fluks RSS

Yahoo! 
MSN 
AOL 
Netvibes 
Bloglines 


Vrijeme
Ko je trenutno na forumu
Imamo 5 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 5 Gosta :: 1 Provajder

Nema

[ Videti svu listu ]


Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 170 dana Čet Mar 08 2012, 15:36

Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Celtis Occidentalis - američki koprivić - bodjos

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

bubamarac

avatar
moderator
moderator
U nepreglednom prostranstvu Vojvodjanske ravnice se nalazi jedan grd koji se zove Ravangrad. Svako ko zivi tu ili je barem jednom posetio ovo mesto potvrdice vam taj naziv, oni koji nisu bili reci ce da je to Sombor. Recice vam jos i to da je to najzelenije grad u Evropi u kome ima preko 20.000 stabala. Ravngrad je poznat po lepim drvoredima američkog koprivića koji se ovde naziva bodjos. Ovo lepo drvo je jos krajem 19 veka stiglo u ovaj grad a za to je najzasluzniji tadasnji gradonacelnik Dr Čihaš Bene. U borbi protiv ravnicarske prasine, bioloska svojstva bođoša pokazala su se izuzetno dobro. Prebrodivsi prvih 5-6 godina sporog rasta, bođoš izrasta u snazno, robusno stablo mocne krosnje sa grubom, rapavom lisnom masom koja idealno apsorbuje prasnu, gasove i buku. Pokazalo se da ne zahteva narocitu negu i nema vece prohteve prema zemljistu.
Celtis Occidentalis je danas gotovo simbol Sombora. Dominira somborskim drvoredima u kojima je preko 20.000 stabala, od kojih je oko 8.000 bođoša. Ali sa vremenom su pojedina stabla zbog urbane izgradnje morala biti posecena. Gradjani Ravangrada su u aprilu 2008 sproveli u akciju „100 Bođoša za Sombor“ a za jesen je najavljena akcija 1000 bođoša sa ciljem da se zasade sva nedostajuća stabla u gradu i novi drvoredi u novoizgrađenim delovima Sombora.

http://poljoinfo.com

bubamarac

avatar
moderator
moderator

http://poljoinfo.com

bubamarac

avatar
moderator
moderator
Američki koprivić (Celtis occidentalis L.), u
Somboru poznatiji kao bođoš (mađ. bogyo – bobica), drvo je poreklom iz
Severne Amerike. Najčešće se pojavljuje kao primešana vrsta u lišćarskim
šumama
u rečnim dolinama, naročito reke Misisipi i njenih pritoka. Bođoš je drvo koje
može da naraste u visinu do 35 m, najčešće ne
više od 20 m. Voli bogata i sveža zemljišta, iako uspeva i na slanim, i
oceđenim, peskovitim zemljištima. Otporan je na niske temperature i sušu. Takođe,
dobro podnosi gradska zagađenja. Cvetovi su jednodomi, zelenkasti, sitni, promaljaju se u
rano proleće, istovremeno s listanjem. Plod je okrugla, plavičastocrvena ili
tamnocrvena koštunica. Zri u mesecu septembru i oktobru. Bobica je jestiva, a za
ishranu ga najviše koriste ptice. Pionirska je vrsta, pogodna za zaustavljanje
erozionih procesa. U Americi je često upotrebljavan u poljozaštitnim pojasevima
dok je kod nas najčešće u parkovima i drvoredima u Vojvodini. Ime rodu, Celtis,
dao je čuveni švedski botaničar Karl Line (Linnaeus
Carolus, 1707-1778
) prema grčkoj reci koju je Plinije koristio za opisivanje
nekih vrsta. Zrela bobica bođoša upotrebljava se tucana kao začin ili se, pak,
prave hranljivi kolači od mlevenog ploda zamešanog a kukuruznim brašnom i
masnoćom. Urođenici iz Dakote (indijanci) bođoš zovu Yamnumnugapi,
to znači
zdrobiti, pošto ptice drobe bobicu u ishrani. Takođe, poznata je upotreba u
narodnoj medicini američkih urođenika (indijanaca) u lečenju prehlade, upale
grla i regulisanja menstrualnog perioda. U Somboru, ako kažete koprivić, niko
neće znati o čemu govorite. Ako katzete bođoš, e, to je već nešto drugo. Neki mu
se dive, neki klinci pune pljuce njime, neke sove žive na njemu, a neki bi baš
da poseku "onaj veliki, ispred kuće". U svakom slučaju, sugrađani
smo. Ta živimo u istom gradu, već više od sto godina.

tekst preuyet sa biblioso.org.yu


http://poljoinfo.com

gardenija

avatar
Član
Član
:cherry ima ga i u zrenjaninu. čitavi drvoredi. ovde pričaju da mu je plod jestiv.

Sponsored content


Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Similar topics

-

» Dve linije labradora

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu